|
|||
Opis: Pre neki dan je "bijo pun mesec" nad Miloševom...
"Kav" i svi momci, u svoje "momačko dobo" obaveze u kući sam "gled'o" da što pre obavim, pa da "lunjam" po selu, "pogotovu" uveče. Tako mi "jedared", "prid" odlazak u "center", otac naredi da odem do deda Save i "vežem punjač" za akumulator na traktor, jer je sutra trebalo "štogođ" uraditi, pa da "bidne ciguran da će da upali"...
Mislio sam da ću samo "uletiti u avliju, vezati" punjač za kleme i "zbrisati", no, pod "punim mesecom" deda Sava me je "spazio" i dok sam ja "vezivo" kleme, on ga pogleda u "punom sjaju" i poče da "recituje":Mesečina udarila u granje,
divno mesto za ašikovanje...
...na žalost, nisam usp'o da zapamtim pesmu, al' ukratko - pri jednom "takom punom mesecu", jedna vila je izašla "med prost svet", pa se zaljubila u čobana, zbog čega je "šefica od svi' vila" zdravo kritikovala i presudila da će da ubije "i nju i njega", al' kad je "sišla" da izvrši kaznu, pa ugledala tog čobana, kako je "naočit" i ona se zaljubila u njega, al' je on i dalje "patijo" za onom prvom, tad' već pokojnom...
Završi "recitaciju" deda Sava, "obadvojica gledimo" i dalje u mesec, kratko ćutimo, žao njemu, jer zna da ću otići, žao i meni, jer me je baš "iznenadijo i ražalio sas" pesmom o "nesrećnoj" ljubavi, koja ko zna kad je nastala i ko zna kol'ko kolena je "prišla", dok je ja nisam čuo, kad on iznenada pita:'oćeš..., piti "malko" rakije?
Ja onako na brzinu odgovorim:A ne deda Savo..., ja još nisam doš'o "utaj stadijum"...
On se iznenada "okrete" od mene, "mane" me samog kod traktora i krene prema "špajz'u" ( "di" mu je bila "baza" za rakiju, a da "nezna" baba Gorinka... ), pa reče, onako usput:Nisi jel'? E, ja jesam i to odavno...
 ... |
|
 |
 |
 |
 |
|
|